VICOTEKA

Razgovara mladi bračni par:
• Šta misliš, draga, kakav će biti naš sin?
• Isti kao ti!
• Kako znaš?
• Pa eto, više voli flašicu nego sisu.

Zašto Piroćanac sve piše malim slovima?
• Da ne troši mastilo.

- Zašto hleb izgori?
- Zašto zub zaboli?
- Zašto devojka zatrudni?
• Zato što se ne izvadi na vreme!

Zovne plavuša JAT i pita:
• Koliko ima između Beograda i Njujorka?
• Samo trenutak.
• Hvala, doviđenja.

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Nikada neću zaboraviti mudre ujakove reči, malo pre nego što sam odsekao sebi palac na ruci:
• Idem do garaže, a ti ne pipaj ovu sekiru!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga:
• Kako je prošla operacija?
Doktor odgovori:
• Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu.
Pacijent poče da plače, a doktor će:
• Šta je bilo, što plačete?
• Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!