VICOTEKA

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.

Razgovor za posao u državnoj firmi:
• U redu. Recite mi onda, zašto żelite da radite kod nas?
• Daj bre tata, nemoj da me zajebavaš ...

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Ulazi Perica u prodavnicu:
• Imate li wc papir?
• Ne.
• Imate li maramice?
• Ne.
• A imate li novine?
• Koje ćeš?
• Care, ako do sada nisi skontao šta je problem, ja evo ne znam ...!

Svekrva prigovara snahi:
• Tvoje vršnjakinje dođu sa posla, pa još mogu da rade u polju i u kući, a ti samo sediš.
Snaha će na to:
• Vaše vršnjakinje su odavno u grobu, pa vam ja ne prigovaram.

Najbolji konj u ergeli, u nekom gradu, se razboli. Vlasnik konja kaže radniku u ergeli da, ako konj ne ustane za tri dana, onda neka ga zakolje, pošto neće više da ga finansira. Čuje svinja ovaj ragovor pa trećeg dana ode kod konja i kaže mu:
• Budalo jedna, ustani na noge, ako ne ustaneš, gazda će te zaklati!
Konj nekako smogne snage, ustane i izađe na stazu. Kad je izašao napolje gazda uzviknu:
• Ljudi, oporavio se konj! Koljem svinju za čast!
Pouka: NE MEŠAJ SE U TUÐA POSLA.

Prepuna plaža, mali Darko otplivao dosta daleko od obale. Ustaje njegova majka i viče:
• Darkooo, nemoj da plivaš tako daleko! Mogao bi grč da te uhvati!
Par sekundi kasnije ustaje plavuša koja se sunčala pored nje i viče svome sinu:
• Jovice, ne idi tako daleko, ima grčeva!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Kako se zove dečiji hor u Zemunu?
• Kalibri