VICOTEKA

Baba kaže dedi:
• Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus?
Deda:
• Obuci, blato je ...

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?

Vraća se Perica kući i s vrata govori:
• Tata, mama, danas me učitelj po prvi put pohvalio!
• Sjajno, šta je rekao? - upita otac.
• Rekao je: Svi ste vi deco magarci, a ti si, Perice, najveći!

Fata daje podatke na šalteru:
• Koliko imate godina?
• 29
• Ali, to ste mi rekli i pre tri godine.
• Pa nisam ja od onih žena koje danas pričaju jedno, a sutra drugo!

Šta kaže mladić kad ode u apoteku da reklamira neispravne kondome?
• Ne valjaju - pucaju!
A šta kaže penzioner?
• Ne valjaju - spadaju!

Devojka piše dečku pismo:
• Ja ovako više ne mogu, ne volim te, a i 4 puta sam te prevarila, vrati mi moju sliku i oprosti.
Dečko sav razočaran, odluči da joj se osveti pa pokupi slike svih devojaka koje je imao, ubaci slike u kovertu i napiše:
• Ja ne znam koja si ti, uzmi svoju sliku a ostale vrati.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Svađaju se muž i žena:
• Ti bre sve pare trošiš na kafanu - kaže žena.
• Šta bre hoćeš, ti kupuješ maskaru od 50 evra!
• Ali ja je kupujem da ti budem lepa!
• Pa i ja pijem da mi budeš lepa!