VICOTEKA

SAD su toliko besne na Prištinu da će Beogradu momentalno jebati mater!

Dođe plavuša jedan dan kući i kaže mužu:
• Danas mi je jedan čovek dao 5 dolara da se popnem na drvo. Muž se iznervira:
• Budalo jedna, samo je hteo da ti gleda u gaće.
Sledeći dan ... plavuša:
• Danas mi isti čovek dao 10 dolara da se popnem na drvo. Muž pobesni:
• Budalo jedna, samo je hteo da ti gleda u gaće, kao i prošli put. Plavuša odgovori veselo:
• Ovaj put sam ga prevarila, nisam obukla gaće!

Kada si sudbinski vezan za neko ime:
• Otac mi se zvao Laza
• Ženi trudnoću vodio Laza ginekeolog
• Sin mi se zove Laza
• Omiljeni mesar u kasapnici preko puta zove se Laza
• Ustanova iz koje ovo pišem zove se Laza ...

Dolazi muž kući sa posla i pita ženu:
• Draga, šta ima dobro za večeru?
Žena pozirajući odgovara:
• Možda ja ...
• Draga, znaš da mi je doktor zabranio da jedem masno.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Doneo unuk dedi na poklon Viagru.
• A šta ti je to, sinko?
• To ti je, deda, pilula od koje ćeš se pred babom osećati kao mladić.
• E sinko, ako valja šta ova tvoja viagra imaš od dede 100 eura.
Sutradan, izlazi deda iz svoje sobe sav srećan i daje unuku 1100 eura.
• Deda, pa ovo je mnogo više, rekao si samo 100 eura.
• Pa to i jeste 100 eura od mene, hiljadarka ti je od babe!

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pričaju Francuz, Amer i Bosanac o vernosti svojih supruga ... Francuz kaže:
• Ja uzmem nedelju dana odmora, a ženi kažem da idem na službeni put. Pratim je svuda gde ide, s' kim se viđa, sve saznam ...
Amerikanac će na to:
• Ma hajde, ja platim privatnom detektivu da je prati, on mi donese slike, izvode telefonskih razgovora, sve saznam, kad, gde, sa kim ...
• Koje ste vi budale – kaže Bosanac – ovaj troši pare na detektiva, ovaj se šunja po žbunju, prati ženu. Ja jednostavno izađem na terasu ujutro, onako u gaćama i potkošulji, vidim komšinicu preko puta i viknem joj – 'Đe si kurvooo', - a ona meni - 'Šta? Ja kurva? ... a ona tvoja, sa ovim ... sa onim' – i sve mi ispriča.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore.
Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.