VICOTEKA

Pričaju dve babe:
• Prestala sam da psujem - kaže jedna.
• A ja više ne verujem u boga - kaže druga.
• Sereš?
• Ne, krsta mi.

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Chuck Norris je osvojio Wimbledon bejzbol palicom.

Dolazi čovek na kontrolu kod doktora:
• Doktore sad mi je bolje, ne kašljem, ne kijam, samo malo teško dišem.
• Nista ne brinite, pobrinućemo se da i to prestane.

Mladi bračni par dobio dete, oboje su belci a dete crnče. Bude to mužu sumnjivo i upita ženu:
• Pa dobro ženo zašto je naše dete crno, a mi smo beli?
Žena mu kaže:
• A to, e pa znaš kada sam se porodila, nakon kraćeg vremena dete zaplače zbog gladi, a pošto ja nisam odmah imala mleka zamolim jednu crnkinju da ga podoji. I eto tako naše dete postade crno ...
Muž ode kući. Kod kuće ga čeka majka:
• Jeli sine - pita ga - kako je unuče.
• Znaš, dobro je - kaže on - ali moram nešto da te pitam ... moja žena nije imala odmah mleka pa je naše dete podojila crnkinja i sada je crnče, da li je to moguće!?
• Jeste sinko moguće, kad sam ja tebe rodila nisam imala dovoljno mleka, pa sam ti dala kravlje mleko i zbog toga si sada glup kao tele - odgovori mu majka ...

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.