Krsta mi

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada: • Doktore treba mi neki dan bolovanja. • Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ... • Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu. • Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra. U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ... • Šta čekaš, ulazi i svlači se! Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita : • Pa zar se još nisi još skinuo? • Evo odah. Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu: • Šta se držiš za đoku?! • Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.

Pita komšija popa na groblju: • Kako je, popo? Ovaj trlja ruke i kaže: • Umirucka narod, umirucka! Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija: • Kako je, popo? A ovaj će: • Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Fata je još bila jako mlada, negde oko 15 godina, kada je upoznala Muju. Nakon par dana pošto su se upoznali, Mujo je pozove na prvi sastank u park. Fata, pre nego što će otići u park na spoj ispriča mami gde i zašto ide. Kada se našla u parku sa Mujom, seli su na klupu i Fata mu kaže: • Mujo, odmah da te upozorim: mama mi je rekla da na sve ono što me budeš pitao odgovorim sa 'ne'. • Dobro Fato, a bil' ti bilo mrsko da ti zavučem ruku u gaćice.

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu: • Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te! • Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe! • Daj mi malo one teletine! • To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

Pričaju dva pezionera: • U čemu je razlika između WC-a i groba? • Pa, ne znam. • Sve ti je to isto - kad se mora, mora se.

Svi se nešto plaše onih četiri jahača apokalipse, kako ih zovu? Kuga, Glad, Rat i Smrt? ... A zamislite da su ti jahači žene ... u PMS-u ... i to: Žena, Tašta, Švalerka i Komšinica!

Razgovaraju dva prijatelja: • Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta. • Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi. • Pa kako čoveče? – upita prvi. • Budim se na svakih sat vremena i plačem.