VICOTEKA

Negde u autobusu:
• Sine, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo, ja sam šofer ...

• Vi mi veoma ličite na mog trećeg muža.
• Ozbiljno? A koliko puta ste se udavali?
• Dva puta.

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Ulazi hrvat u kafanu u Sarajevu:
• Molim vas jednu kavu!
• Nema!
• Kako nema, pa šta piju svi ovi ljudi?!
Piju kahvu!
• Pa zar to nije isto?!
• Jel' isto da ja tvoju zenu POVALIM il POHVALIM?!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Najnovije istraživanje kaže, da žene koje imaju neki kilogram viška, žive mnogo duže od muškarca koji im je to rekao.

Učiteljica pita Pericu:
• Je li, ko je razbio prozor?
• Zaista ste glupi ako mislite da ću odati rođenog brata?

Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori:
• Pomoćni bagerista.
• A šta Vam je to?
• Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže:
• Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi mu kažu:
• Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš.
Otišao đavolćić u Englesku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi njemu kažu:
• Idi u Nemačku, tamo ti se krade.
Ode đavolćić u Nemačku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Nemci će njemu:
• Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš.
Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!