VICOTEKA

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu:
• Svi uče samo ja na Fejsu.
Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše:
• Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Pita učiteljica malog Cigu:
• Ti se kupaš. Koje je to vreme?
Ciga:
• Nepostojeće!

Šta je to autobus?
• To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

• Po jednom istraživanju, stanovnik Šumadije u proseku prepešači oko 1500 kilometara na godišnjem nivou!
• Po drugom istraživanju, stanovnik Šumadije popije prosečno oko 90 litara alkohola na godišnjem nivou.
• Iz priloženog se može zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara na 100 kilometara.

Jednom davno živeo jedan mladić i zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je hladno odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao golf, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo ...

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!