Kako je lak nemački

U Nemačkoj u restoranu hvali se Mujo Hasi kako dobro zna nemački i naručuje: • Jednu supenzi, jednu šniclenzi i jednu salatenzi. Konobar mu donese šta je tražio, a mujo će ponovo Hasi: • Vidiš kako je lak nemački jezik. Konobar mu odbrusi: • Jeo bi ti govnenzi da ti nisam ja iz Tuzle!

Kaže Sosa Lali: • Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo. • Ajde - kaže Lala. • Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa. • To je, Soso, krokodil - kaže Lala. • Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Ko se kreće brzinom svetlosti? • Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji: • Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna. • Ne znam šta? • Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ... • I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga. • Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ... Mehanicar kaže: • Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju. Na to će elektirčar: • Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem. A informatičar sve to posmatra i kaže: • Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Muž bez žene je kao kuče bez buva - može da živi, ali mu je dosadno. Žena bez muža je kao buva bez kučeta - može da živi, ali nema koga da jede.

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita: • Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo? Stanija: • Kako oćeš, pa da ručamo.

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali: • Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru. Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao. • Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa. • Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Zašto među šumarima nema žena? • Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!