VICOTEKA

U Nemačkoj u restoranu hvali se Mujo Hasi kako dobro zna nemački i naručuje:
• Jednu supenzi, jednu šniclenzi i jednu salatenzi.
Konobar mu donese šta je tražio, a mujo će ponovo Hasi:
• Vidiš kako je lak nemački jezik.
Konobar mu odbrusi:
• Jeo bi ti govnenzi da ti nisam ja iz Tuzle!

SMS zabrinute žene:
• Na vestima su javili da su u Dunavu našli leš sa malim polnim organom. Javi se da ne brinem! Tvoja Dragana.

Kako Piroćanac greje oca i majku?
• Nađe im po jedan panj sa mnogo čvorova. Onako matori, oni cepaju panjeve i nikako ne mogu da ih iscepaju, ali se zato dobro zagreju cepajući.

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona:
• Možete li mi reći, šta je ovo?
• Ada cush! To ti je stadion Budućnosti!
• Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ...
Prolaze pored pozorišta:
• A šta je ovo?
• Ada, zgrada pozorišta, jadan!
• To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac.
Prolaze pored Mileniuma:
• A moliću lepo, šta je ovo?
Taksista popizde:
• A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!

Plavuša, brineta i crvenokosa rade zajedno za šeficu koja uvek ide ranije sa posla.
• Hej, devojke - reče brineta - idemo i mi danas ranije kući, šefica neće saznati!
I tako one odu. Brineta ode u grad da završi neke poslove. Crvenokosa ode na piće, a plavuša ode kući i nađe muža sa šeficom u krevetu! Ona se polako iskrade da je ne čuju, vrati se na posao i ode kući u uobičajeno vreme.
• Stvarno je bilo super - reče brineta sutradan.
• Slažem se - kaže crvenokosa - trebalo bi to da ponovimo još koji put.
• Nema šanse - reče plavuša - mene za malo da uhvati šefica!

Razgovaraju dve plavuše:
• Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ...
• Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga?
• Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Čemu služi prijatelj?
• Kad ti je loš dan, odeš kod prijatelja, pa pokvariš i njemu dan!

Putnik pita zgodnu stjuardesu:
• Kako Vam je ime?
Stjuardesa odgovara:
• Mercedes, gospodine!
• Lepo ime. Ima li ikakve veze sa Mercedes Benzom?
• Samo cena, gospodine!