VICOTEKA

Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra loptom u dvorištu. Pridruži se on sinu i krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
• Tata, a koliko su para tebi dali mama i čika Mile da se igraš dok su oni gore?

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže:
• Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu.
Otac mu odgovara:
• Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker?
• Po mušicama između zuba.

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci:
• Ma nije on Crnogorac!
Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita:
• A kako ti to znaš?
Na to će dete:
• A, đe su mu trenerka i mobilni?

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Pitali Čedu Jovanovića:
• Imaš li instagram?
• Čega gram?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...