Švalerske uspomene

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci: • Ma nije on Crnogorac! Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita: • A kako ti to znaš? Na to će dete: • A, đe su mu trenerka i mobilni?

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati: • Ajmo se mazit' malo! • Ma ne mogu Mujo, dobila sam. I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet. • Jebo mater, ubio sam Fatu! Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne: • Ma, šta ubio! Pojeo je!

• Zašto mi zakazujete kada trenutno nema nikoga? • Gospodine, dođite za dve nedelje, kada Vam je zakazano, isto neće biti nikoga.

Mujo kaže Hasi: • Poslao sam moju Fatu u nudistički kamp. • Što tamo, bolan? • Ma dosadila mi, stalno kuka kako nema šta da obuče!

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže: • Ostao je gore, otvorio dućan. • Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude. • Pa lepo! Pajserom!

Posle obilaska španskog grada, turista završi u jednom restoranu. Dok je ispijao sangriju, primeti kako konobar gostu za susednim stolom servira ogroman tanjir s nekim specijalitetom koji ne samo da je dobro izgledao, nego je i sjajno mirisao, pa brže bolje upita konobara: • Šta vam je to? • Senjor, imate odličan ukus, to su testisi bika koji je stradao na jutrošnjoj koridi. Pravi specijalitet! • Moram to probati, donesite i meni jednu porciju. • Žao mi je senjor, to služimo samo jednom dnevno, imamo svakoga jutra samo jednu borbu s bikom, ali ako hoćete, mogu vas rezervisati za sutra. Turista potvrdi, i sutradan, kad je ponovo došao u restoran, jelo je bilo spremno. Nakon što ga je dobro osmotrio sa svih strana i pojeo par zalogaja, pozove kelnera: • Ovo je stvarno jako dobro, ali vidim da je danas porcija puno manja u odnosu na onu porciju od juče? Konobar slegne ramenima: • Si, senjor. Ponekad i bik pobedi!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ulazi čovek u apoteku i pita apotekara da li ima nešto protiv štucanja. Apotekar izađe iza pulta i opali mu šamar. • Jeste li normalni, zašto ste me udarili? - viknu iznenađeni čovek. • Pa, tražili ste lek protiv štucanja, a ovo je najbolji, eto, vidite da više ne štucate - reče mu apotekar opušteno. • Nisam ja ni štucao, već moja žena koja me čeka u autu - reče uvređeni čovek.

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu: • Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo. Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac: • Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!