VICOTEKA

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na P?
• Papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na O?
• Opet papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na N?
• Nećete verovati, ali opet papričica.

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu.
• Šta joj je? – pita doktor.
• Ne čuje dobro.
• Koliko je oštećenje sluha?
• Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
• Fatoooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
• Fato, šta ima za ručak?
• Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Milorad kaže Živoradu:
• Ja i Stojadinka smo kao Romeo i Julija, volimo se mlogo, ali naši nemaju razumevanja za našu vezu pa moramo da se krijemo!
Živorad upita:
• Prijatelju, pa ko može da vam zabrani vezu u 21-om veku, niste vi deca?
• Njen muž i moja žena!

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici:
• Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu.
Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu:
• Koliko godina imaš?
Perica odgovara:
• Imam šest godina.
Kondukter ga ponovo upita:
• A kada ćeš napuniti sedam godina?
A Perica će:
• Čim izađem iz autobusa.

Zašto u Africi nema rakije?
• Zato što Afrička šljiva ne pada.

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata?
• Zato što nema muda.

Na sudu, sudija pita optuženog:
• Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba?
• Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Prišao sam joj i odlučno rekao:
• Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem!
A onda sam čuo glas iza sebe:
• Gospodine, izađite iz izloga!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.