VICOTEKA

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Kako Dule Vujošević igra igru skočko u Muzičkoj slagalici?
• Zvezda, zvezda, karo, karo ...

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Dolaze doktori u zatvor, u kontrolnu posetu zatvorenicima, da vide kakva im je probava. Kod prvog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Sinoć!
• Kakva?
• Tvrda!
Kod drugog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Jutros!
• Kakva?
• Mekana!
Kod trećeg zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Prekosutra!
• Kakva?
• Električna!

Lovac Mujo se vratio sa safarija iz Afrike i prepričava doživljaje:
• Jedne noći, čujem neki šum. Ustanem iz kreveta i vidim da mi se približava slon. Skočim, zgrabim pušku i ubijem slona, onako u pidžami ...
• Ma daj - prekide ga Haso - otkud slonu pidžama?

Zašto svatovi trube kada su u koloni:
• Da svi vide budalu koja se ženi!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Izviđači vežbaju preživljavanje u prirodi:
• Imam dobru i lošu vest. Prvo loša: ručak su kišne gliste. A evo i dobre: nema dovoljno za sve.

Čovek na samrtnoj postelji kaže lekaru:
• Doktore, molim Vas da napišete da sam umro od side.
• Zašto, pobogu? - upita doktor.
• Pa, kad umrem da mi niko ne jebe ženu, a ovi što su je već jebali nek se useru od straha.