Nije mi sada do seksa

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače: • Šta ti je, zašto plačeš? • Umrla mi majka – odgovara dečak. • Pa hoćeš da zovem sveštenika? • Ma neću, nije mi sad do seksa!

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja: • Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže: • Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. Na to će Mujo: • E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

Mladić razgovara telefonom sa svojom devojkom: • Ljubavi, kako te samo volim! Za tebe bih preplivao okean, popeo se na vrh Himalaja, ma ... • Dragi, kako si ti sladak, ‘ajde dođi do mene, sama sam. • Jao, nemoj večeras, pada neka dosadna kišica!

• Ko smo mi? • SRBI! • Šta hoćemo? • PETICIJU PROTIV RIJALITIJA! • Kad hoćemo? • Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64. Prodavac: • Baš mora na 64 ?! Ciga: • Mora! Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio. Prodavac: • Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64. Ciga: • Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka. Prodavac: • Pa? Ciga: • Pa pomnoži!

Ušla plavuša u salon automobila, pa kaže: • Dobar dan, želim da kupim auto! • Model? • Jaooooo, hvalaaaaa! Zubarka sam, nisam model ...

Slika prva: Vozi se Tito vozom, odjednom voz stane a Tito izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Druže Tito, nema više pruge! • Brzo zovite omladince i neka izgrade prugu! Slika druga: Vozi se Ante Marković vozom, odjednom voz stane a Ante Marković izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Nema više pruge! • Brzo, skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je napred! Slika treća: Vozi se Velja Ilić vozom, odjednom voz stane a Velja Ilić izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Veljo, nema više pruge! • Ljuljajte voz, neka izgleda kao da se vozimo!

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže: • Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži? Prodavačica odgovori: • Može, a hoćete li kesu? • A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!