C++ vitamin

Šta piju programeri kada ih savlada grip? • C++ vitamin.

Pričaju dve babe, kaže jedna: • Znaš li da je Stanojka umrla u snu? • Juuuuuu, al' će da se iznenadi kada se probudi!

Zašto su tange skupe? • Niko nije lud da ti se zavlači u dupe za male pare.

Udario tip jugićem jagnje pa gleda okolo da li ima koga. Otvorio gepek pa misli da li da ga ubaci ili ne. Čas hoće, čas neće, ... i na kraju ubaci jagnje u gepek. Proviri šubara iz trnja pa ga pita: • Da nećeš u hitnu da ga vodiš?!

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče: • Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Najgora kletva za taksistu: • Dabogda ti se strujomer kod kuće okreće kao taksimetar u tvom vozilu.

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Nije Bog pomogao Mojsiju da isuši more, nego je Chuck Norris punio bazen!

Bračni par u vrlo zrelim godinama, vodi ljubav naslonjeni na ogradu. Nakon 20 minuta eksplozivnog seksa, polomi se ograda i oni se stropoštaše na zemlju. • O Bože, nisi me ovako zadovoljio, valjda poslednjih tridest godina - uz uzdah reče žena. Muž navlačeći gaće reče iznemoglim glasom: • Da, ali pre trideset godina kroz ograde nisu puštali struju ...

Kapetan broda pita putnika: • Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena? • Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...