Za ribice to ne važi

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ... • Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja? • Džabe, za nas ribice to ne važi!

Svi krediti koje daju banke u Srbiji su gotovinski. Koji god uzmeš, gotov si.

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor: • I, ovo je samo piletina u pašteti? • Pa, jeste, otprilike, sve piletina. • Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa? • Ma malo dodamo. • Ma šta dodate? • Ma ima malo konjetine. • Šta znači malo konjetine, koji procenat? • Ma 50% • Kako 50%? • Pa, jedno pile, jedan konj ... • Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu! • Pa i ne stavljamo ...

Perica pita oca: • Tata, šta je to kupleraj? Otac mu opali šamar i vikne: • Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

• Tata, tata, gde se uliva Dunav? • U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Šta peva mali ciga kad ga majka kupa? • Ne pomažeee voda majkooo ...

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal? • Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu? • Jašta, nego imam! • De, daj da upišem ... • Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi. • Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ... • Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!