Probudi se puna energije

Probudi se puna energije, spavaj sa električarom.

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao: • Hajde Perice! • Perverzija – izvali Perica. • Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš. • Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata? • Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize. • Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on: • Kada ste poslednji put vodili ljubav? Na to će muž: • Ja juče.

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše: • Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april? • Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci: • Ma nije on Crnogorac! Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita: • A kako ti to znaš? Na to će dete: • A, đe su mu trenerka i mobilni?

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor: • Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan? • Ma ćuti, crkla mi mačka. • Crkla? Kako, bolan, crkla? • Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ... • E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o! • Nije crkla kad sam je kupao ... • Nego? • Kad sam je cedio ...

Upisao sin glumu. Posle par meseci, sav srećan dolazi kući. • Mama, tata, uspeo sam! Dobio sam ulogu! • Kakvu? • Igraću muža. • Dobro je za početak. - kaže otac - Kad se budeš malo izvežbao, sigurno će ti dati i neku ulogu sa tekstom.

Zašto Crnogorci dolaze u Srbiju? • Zato što su čuli da u Srbiji nema posla.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?