VICOTEKA

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Čovek imao pripitomljenog majmuna i često ga izvodio u šetnju, a ponekad u kafanu gde su ga gledali radoznali ljudi. Jednog dana čovek je ušao sa majmunom u kafanu, seo za sto, poručio piće, a majmunu dao kesu kikirija. Majmun počeo da jede kikiriki, ali pre nego što stavi zrno u usta stavi ga sebi u zadnjicu, zatim izvadi i onda pojede. Jedan od radoznalih upita čoveka:
• Šta radi ovaj majmun sa kikirikijem?
• Opametio se otkad je progutao loptu od bilijara. Sad ne jede ništa dok ne proveri da li jelo može da mu prođe kroz zadnjicu.

Muž programer se vraća kući u zoru. Žena ga dočekuje:
• Gde si bio cele noći?! Priznaj!
• Znaš draga, jučerašnji sastanak se odužio, pa je našoj novoj sekretarici otišao i poslednji autobus. Zamolila me da je odbacim do kuće, i ja sam to i uradio. Onda sam pred njenom kućom video da je ispustila zadnja leva guma na autu, pa sam promenio točak. Sekretarica me je ljubazno pozvala u svoj stan da operem ruke, i usput mi je skuvala čaj sa rumom, pošto sam se smrzao menjajući točak ... Kad sam hteo da krenem kući, video sam da policija u njenoj ulici zaustavlja sva vozila i proverava vozače 'balonom'. Pričekao sam da odu, zbog ruma u čaju, ali njima to nije padalo na pamet. Onda je sekretarica predložila da prespavam kod nje ... i eto ...
• Ne laži, barabo! Znam da si opet cele noći sedeo u kancelariji i buljio u kompjuter!

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Žena upita muža:
• Dragi, danas nam je godišnjica braka, ... zar si zaboravio?!
• Nisam zaboravio, ali sam ti oprostio - odgovori muž.

Vidi Crvenkapa vuka u šumi kako vozi motor, pa kaže:
• Vuče, vuče!
A on će njoj iznervirano:
• Ma šta vuče! Vidiš da trokira!

Razgovaraju dve plavuše:
• Poznajem jednog čoveka koji je otišao u Ameriku sa jednim poderanim odelom, a sad ima pedeset miliona - kaže jedna.
• Šta će mu toliko poderanih odela? - čudi se druga.

Pričaju dve babe:
• Prestala sam da psujem - kaže jedna.
• A ja više ne verujem u boga - kaže druga.
• Sereš?
• Ne, krsta mi.