Što ja serem kada se uplašim

Čovek vodi ljubav sa ljubavnicom. Otvaraju se vrata, ulazi njen muž, grdosija od čoveka, hvata nesrećnika za nogu i vrat, iznosi ga na terasu i baca sa devetog sprata. Čovek, dok pada, razmišlja ovako: • Konju jedan, koji ti je đavo ovo trebalo – imaš super ženu i decu, dobar auto, posao, dobru platu ... Dole prolazi traktor i vuče prikolicu sa senom i čovek – tras – pada na seno. Ustaje, otresa seno sa sebe i kaže: • E, što ja serem kad se uplašim!

• Predsedniče, stigao vam je mejl. • Reci mu neka dođe sutra. Danas idem u Bajčetinu da pečem rakiju!

Uđem u banku i kažem: • Ovo je pljačka. Bankar me pogleda ispod oka i kaže: • Jeste, vadi pare.

Žali se jedna plavuša drugoj: • Zamisli, pala sam na vozačkom ispitu! • Pa kako? • Pa eto, nemam pojma. Vozila sam i došla do kružnog toka. Tamo lepo stoji znak na kome piše 30. Ja sam obišla 30 puta i instruktor mi kaže da sam pala! • Mora da si se zabrojala.

• Bako, bako, što su ti tako velike oči? • Ćuti dete, deda popio viagru!

Došao Ciga kod doktora: • Doktore, pomagaj! Ništa ne valja! • Ne mogu ti sada ništa reći ni pomoći. Prvo moraš da uradiš analize, da vivimo rezultate, pa da vidimo šta je. Da daš krv, mokraću, izmet i spermu na analizu. • Dobro, doktore! A da ja dam tebi gaće, tu sve ima!

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

Jedna krava pita drugu: • Jesi li čula za bolest "kravlje ludilo"? • Ma baš me briga, ja sam pingvin ...

• Halo, vi ste električar? • Da gospođo, kako vam mogu pomoći? • Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ... • Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Na času nastavnik učenicima govori o narkomaniji i efektima delovanja opojnih droga: • Dvadeset do šezdeset minuta nakon unošenja u organizam droga izaziva provalu oslobođene energije i euforiju. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem, a moguće je plesati satima. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije, a javljaju se i halucinacije. Perica ustade i upita: • Nastavniče, a ima li droga i loših strana?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.