VICOTEKA

Čovek vodi ljubav sa ljubavnicom. Otvaraju se vrata, ulazi njen muž, grdosija od čoveka, hvata nesrećnika za nogu i vrat, iznosi ga na terasu i baca sa devetog sprata. Čovek, dok pada, razmišlja ovako:
• Konju jedan, koji ti je đavo ovo trebalo – imaš super ženu i decu, dobar auto, posao, dobru platu ...
Dole prolazi traktor i vuče prikolicu sa senom i čovek – tras – pada na seno. Ustaje, otresa seno sa sebe i kaže:
• E, što ja serem kad se uplašim!

Baka, sa svojih 98 godina, na samrti leži u bolesničkoj postelji i poželi da otkrije svom tugujućem mužu, koji sedi pored njenog kreveta, poslednju tajnu pre nego što umre.
• Petre, najdraži moj Pero, pre nego što zatvorim oči zauvek, htela bih da ti otkrijem svoju poslednju tajnu. Otiđi do štale gde ćeš naći dve kutije ispod treće potporne grede na levoj strani krova, i donesi ih.
Deda Pera ode do štale i vrati se nakon pet minuta noseći dve kutije u rukama. U prvoj kutiji pronalazi tri jajeta, a u drugoj 250 000 eura. Oči su mu zasvetlucale.
• Reci mi draga, šta znače ova tri jajeta?
• Znaš, Pero, u braku smo 78 godina i svaki put kad nisam doživela orgazam, stavila sam jedno jaje u kutiju.
Deda Peru obuzme zadovoljstvo i ponos, kako je za 78 godina samo tri puta podbacio, i upita:
• A odakle ovih 250 000 eura?
• A, svaki put kad sam napunila kornet sa trideset jaja, otišla sam na pijacu da ih prodam ...

Šetaju se Crnogorac i sestra njegovog najboljeg druga. Čim su zašli za neku ogradu, kaže ona:
• Ja se bojim da ćeš ti mene silovati!
• Ma šta ti pada na pamet, odakle ti to? – brani se on.
Posle nekog vremena, opet će ona:
• Ti ćeš mene najposle silovati, osećam ja to!
Ovaj se ubi od objašnjavanja da mu to nije ni na kraj pameti. Posle desetak metara, zaustavi se ona i kaže:
• Znaš šta: ajde ti mene lepo siluj pa da se ja više ne bojim!

Pričaju dva starija Crnogorca:
• Kako ti je u penziji?
• Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

Razgovaraju dve krave na livadi:
• Muuu, al' je ova trava dobra! - kaže prva.
• Muuu, smotaj i meni jedan! - kaže druga.

Pita baka Pericu:
• Zbog čega si tako crven u licu?
• Trčao sam da prekinem tuču - uzbuđeno će Perica.
• To je baš lepo od tebe. A ko se tukao?
• Ja i još jedan dečak.

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan:
• Eee, živećeš sto godina!
• Otkud znaš? - upita drugi.
• Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Bila dva Zemunca na slavi i jedan jede prstima, a drugi će:
• Nožem, brate, nožem!
• Koga, brate, koga?

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.