VICOTEKA

• Tata, zašto su prezervati pakovani u kutije po 3, 6 i 12 komada? - upita Perica oca.
• Sine, oni po tri su za srednjoškolce. Jedan za petak, jedan za subotu i jedan za nedelju. Oni po šest su za studente, dva za petak, dva za subotu i dva za nedelju. A, oni po 12 komada su za oženjene, za svaki mesec po jedan.

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška?
• Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku.
• I, ... kako su se podelili?
• Njoj deca, njemu dadilja.

• Šta radiš u petak uveče?
• Pa u to vreme obično idem na pivo.
• A posle toga?
• Pa, ... posle toga je ponedeljak.

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Dolazi baka u kasapnicu i pita:
• Je li, sine, od čega je ova svinjska pašteta?
Prodavac kaže:
• Od svinjskog mesa!
• Aha, ... a pileća?
• Pa, od pilećeg mesa!
• Jao sine, za đačku ne smem ni da pitam!

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Žena zove muža na mobilni:
• Možeš li da pričaš?
• Mogu!
• Onda slušaj ... !

Šta kaže kurton kada se ujutru pogleda u ogledalu?
• Koji li ću kurac danas da obučem?!

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...