VICOTEKA

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Juri Mujo 200 kilometara na sat sa plavušom u automobilu i ona viče:
• Nemoj, Mujo, smanji, molim te! Ako poginemo, stara će mi srati!

• Tata, dobio sam keca! - reče Perica.
• Pa, kako?! - upita otac.
• Pitala me uciteljica koliko je 2+3?
• Pa, to je 5!
• Pa, to sam i ja rekao, a onda me pitala koliko je 3+2?
• Pa, isti kurac!
• Pa, to sam i ja rekao!

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu?
• Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

• Dobar dan ...
• Dobar dan, izvinite, da li ste vi možda, blizanci?
• Ne, zašto pitate?
• Pa, mama vas je isto obukla, baš ste slatki!
• Gospodine, molim vas da izađete iz auta i ponesite vozačku i saobraćajnu!

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Skidaju se momak i plavuša. Momak pita:
• A koliko ti imaš godina?
• Trinaest.
• Trinaest?! Ma marš napolje, derište jedno!
• Ijao, ijao, što smo sujeverni!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.