VICOTEKA

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Svi krediti koje daju banke u Srbiji su gotovinski. Koji god uzmeš, gotov si.

Zašto Italijani ne prave roštilj?
• Zato što im špageti propadaju između žica.

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita:
• Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola?
Klinac sleže ramenima i stidljivo će:
• Ne znam ...
• Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo.
• Deset.
• Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

Dolazi deda kod doktora:
• Doktore, imam veliki problem. Popnem se na prvu - dobro je, na drugu - nije loše, na treću - teško, na četvrtu - ne mogu.
• Deda, a koliko imaš godina?
• Uskoro punim 76.
• Deda, ja imam 35 i već posle druge nemam više snage.
• Doktore, o čemu Vi to pričate?
• O ženama.
• A ja o stepenicama ...

Sede dva Crnogorca ispod drveta. Prolazi tuda Švabo i u čuđenju kaže:
• Čuo sam ja da ste vi Crnogorci lenštine, ali nisam mogao da verujem dok nisam to svojim očima video. Ali onome koji je od vas dvojice lenjši daću 1000 €.
Skoči jedan i kaže:
• Ja sam lenjši , pitaj koga 'oćeš, svi će ti to potvrditi, daj pare.
Pogleda Švabo onog drugog i pita ga:
• A šta ti kažeš na to?
A drugi Crnogorac još uvek ležeći, i ne pomerajajući se, samo malo pomeri ruku, otvori džep i reče:
• Turi ođe.

Ulazi Mujo u pekaru:
• Ima li bureka?
• Nema.
• A, ima li piroški?
• Nema.
• Ima li barem, jogurta?
• Nema.
• A šta ima?
• Pa eto, ... radi se.

Šta radiš kada te jure avion, tenk i svemirski brod?
• Kažeš Cigi da zaustavi ringišpil.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!