VICOTEKA

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

• Doktore, doktore, sin mi je progutao hemijsku olovku!
• Čemu tolika frka? Izvolite moje penkalo.

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže:
• Čale 'ču se ženim!
• To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada?
• Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina.
• A, je l' ima ona čaleta i braču?
• Ima bre, nego šta!
• Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!

Dabogda te Sveti Petar prihvatio za prijatelja na Fejsu!

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu:
• Svi uče samo ja na Fejsu.
Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše:
• Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?

Razgovaraju dva prijatelja:
• U mojoj firmi traže blagajnika.
• Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog.
• Jes'. Baš njega i traže.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Pitaju Crnogorca:
• Opišite sebe u dve reči!
Crnogorac:
• Lenčuga!
• Ali, to je jedna reč ...
• O tome ti pričam!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!