Neka narod misli

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Ćaskanje sa bivšim: • Želiš li me? • Želim te! • Kako? • Pod zemljom!

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je: • Oćeš li plesat? Ona kaže: • Hoću. On kaže: • Ajde života ti da ja malo sjedem.

Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oči, uspešno zaposlena i bogata traži mušku osobu sličnih osobina kojoj bi prodala deset kubika bukovih greda.

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba: • Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite. Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba: • Ništa deco, probajte opet! Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba: • Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže: • Mi Srbi, se ne saginjemo! Milo će na to: • Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu: • E stari moj, pa to zna svaka budala ... • Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Gleda žena muža dok piša pa ga pita: • Što vi muškarci stalno tresete tu stvar kad pišate? • Pa, kad god ga protresemo, on malo poraste! - našali se čovek. Posle nekoliko dana, nešto se posvađali njih dvoje i ne govore. Ode muž da piša, kad će žena iz sobe: • Tresni ga malo, ako smo se posvađali, nismo oči povadili!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kaže baba dedi: • Dragi, ti si totalno onemoćao. • Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako? • Pa jeste. – potvrdi baba. A deda će na to: • Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Razgovaraju dve prijateljice: • Koliko dugo si razvedena? - upita prva. • Više od četiri godine - odgovori druga. • Uh, Bože, pa to je baš mnogo vremena! Kako izdržavaš, da li ti nedostaje muž? • Ne, dovoljan mi je i ovaj tvoj ...