VICOTEKA

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Hrabri kontrolor Bus-Plusa prilazi dvometrašu od 150 kg i pita ga:
• Dobar dan, da li imate kartu?
Momak osorito odgovara:
• Ne!
Kontrolor će ljubazno:
• Ok, sići ću ja na sledećoj ...

Sede tri narkomana za stolom. Prvi uzeo kokain, drugi heroin a treći travu. Ovaj prvi povuče dozu i kaže:
• Mene je Bog poslao da imam najbolje automobile, sve žene sveta i sve naj, naj!
Na to će drugi:
• Ne, mene je Bog poslao da imam sve najbolje na svetu!
Onaj teći ćuti, ćuti, a zatim povuče dim i potpuno opušteno kaže:
• Nisam ja nikoga poslao ...

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Razgovaraju dve prijateljice:
• Kažeš li ti svom mužu uvek kada doživiš orgazam?
• Ne, pa znaš da ne voli da ga zovem telefonom kada je na poslu ...

Kladila se dva Piroćanca u dva dinara ko će duže da izdrži pod vodom.
Udovice su podelile po dinar!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Dođe neki mladić u kafić i ugleda stariju gospođu pa kaže:
• Stara koka, masna supa.
A ova će njemu:
• Mlad slon, mala surla ...