VICOTEKA

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Fata je imala ljubavnu aferu sa Mujom. Mujo ju je svakodnevno posećivao, dok jednog dana nisu začuli auto koji se zaustavio u dvorištu. Fata skoči iz kreveta, pogleda kroz prozor i poviče:
• Bože, moj muž se ranije vratio sa puta! Mujo, odmah skači kroz prozor na ulicu i nestani!
Mujo pogleda kroz prozor i reče:
• Ne mogu, Fato. Pa vidiš da pada kiša!
Fata se u očaju uhvati za glavu i krikne:
• Mujo, ako nas moj muž zatekne, oboje će nas ubiti!
Mujo iskoči iz kreveta, zgrabi svoju odeću, skoči kroz prozor na ulicu i nađe se u grupi maratonaca, koji su baš tog trena trčali pokraj Fatine kuće. Da bi prikrio svoj trag, Mujo im se pridruži. Nakon nekog vremena Muji se približi prvi maratonac i upita:
• Kolega, da li maraton uvek trčiš go?
Mujo:
• Uvek. Tako je ugodno osetiti strujanje vetra dok sam go, i tako bolje osećam povezanost sa prirodom.
Nakon nekog vremena Muji se približi drugi maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa odećom ispod pazuha?
Mujo:
• Uvek. Tako praktično je imati odeću pri sebi. Kada stignem na cilj, mogu se odmah obući, sesti u auto i odvesti kući.
Nakon nekog vremena Muji se približi treći maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa kondomom na kurcu?
Mujo:
• Ne uvek, samo ako pada kiša.

Zaustavi policajac vozilo i kaže vozaču:
• Pijan si.
• Nisam. - odgovori čovek.
Policajac kaže:
• Crvene su ti oči.
A vozač će:
• Pa, ako ćemo da se vređamo, i tebi su klempave uši.

Mujo kaže Hasi:
• E moj jarane, još uvek se sećam zadnjih reči moje pokojne Fate ...
• Pa, šta je rekla?
• Ne okreći taj pištolj prema meni, idiote jedan!

Došla unuka kod bake i kaže joj:
• Bako, molim te, sklopi oči.
• A zašto, zlato bakino?
• Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ:
• Nazdravlje!

Učiteljica pita učenike da nabroje delove ljudskog tela koji su u paru. Javi se Perica:
• Pa ... dva uha, dva oka, dve ruke, dve noge, dva penisa.
• Perice, pa kako dva polna organa?
• Jeste, jeste, učiteljice, video sam kod tate. On ima jedan mali sa kojim ujutro piški i jedan veći sa kojim se noću mama igra.

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja:
• Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže:
• Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. 
Na to će Mujo:
• E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada:
• Doktore treba mi neki dan bolovanja.
• Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ...
• Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu.
• Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra.
U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ...
• Šta čekaš, ulazi i svlači se!
Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita :
• Pa zar se još nisi još skinuo?
• Evo odah.
Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu:
• Šta se držiš za đoku?!
• Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.