VICOTEKA

Ne diraj lava dok spava, ni budalu dok ćuti.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Ej, konobar, imaš li šećer?
• Imam!
• Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci:
• Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam…
• Slobodno recite.
• Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene.
• Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik!
• Ne gospođice, ja sam zubar.

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Idu dva limuna ulicom, jednoga zgazi auto, a drugi se iscedi od smeha!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Od čega zavisi boja penisa?
• Od boje karmina.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.