Pričaj i ti

Došao stariji čovek kod doktora: • Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć. • Da, i u čemu je problem? • Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu. • Pričaj i ti, ko ti brani.

Nojeva barka je bila prvi zvanični BACKUP!

Pita učiteljica decu: • Šta je to herojstvo? Javi se Perica i kaže: • Herojstvo je kad nekom spaseš život. • Bravo Perice! - kaže učiteljica. • A jesi li ti nekom spasao život? • Jesam, svom sestriću! • A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica. • Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Šta je to šamar? • Informacija iz prve ruke!

Danas sam startovao ribu, definitivno je među nama bilo hemije, ... Upotrebila je suzavac u spreju.

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci. • Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce. • Ali, mi ne pijemo ... • Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će: • Radi se o onim stvarima ... • Reci sve mami, žene smo obe. • Ma, on nikako neće, samo čita knjigu. • Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju. Tako majka došla, a zet će joj: • Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu. Ćerka će: • Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala. Na to će majka: • Daj ti meni svoju spavaćicu. Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu. Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže: • Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ... • Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže: • Metak. Učiteljica kaže: • Dobro, metak je brz, ali nije najbrži. Mali štreber Slaviša kaže: • Svetlost. • Bravo! - kaže učiteljica. Mala Marica romantičarka kaže: • Misao je brža od svetlosti. Učiteljica je oduševljena: • Bravo, Marice. A mali Perica kaže: • Moj tata je još brži! • Kako to? - pita učiteljica. • Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".

• Ljubavi, juče sam kupila novi telefon, ali mi se na ekranu pojavilo neko čudovište. Šta da radim? • Srećo, isključi prednju kameru!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

U nekoj lekarskoj ordinaciji: • Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ... • Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati. • Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!