Moj psihijatar

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita: • Gde je Fata? • Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo. Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji: • Imate li kakav nož? Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata: • Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor. Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima: • A da nemate možda sekiru? • Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno. • Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Zdravo kolega! - pozdravlja prostitutka ginekologa koja ulazi u ordinaciju. • Kako 'kolega'? Nismo mi nikakve kolege! - uvređeno će on. • Pa na istoj stvari zarađujemo novac, zar ne?

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Prodajem u pola cene kompletnu opremu za pecanje, najnovije mašinice i štapove, gumeni čamac i vanbrodski motor. Telefon: 11111111. Ako se javi muški glas, kažite da ste pogrešili broj.

U kafani Mujo upoznaje nekog lika, i zapodene razgovor: • Jarane, čime se baviš? • Ja sam ti kontrolor leta! - odgovara lik. Mujo će: • Boli te uvo, sad je proleće, ne radiš ništa ...

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.