VICOTEKA

Došao čovek sa zgodnom ženom u hotel, naručio sobu i bocu šampanjca. Recepcionar ga upita:
• Želite li nešto za suprugu?
• Oh da, jednu razglednicu s markicom!

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže:
• Šta to radiš?
Deda će:
• Lucam.
Na to će Smrt:
• Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Mujo i Haso se šetaju Menhetnom. Odjednom, sa visoke zgrade pade jedna zgodna plavuša i razbi se na trotoaru. A Mujo će:
• Je l' vidiš, bolan, Haso, što ti je standard? Oni ovo bacaju, a mi bismo je jebavali još 15 godina!

Dolazi Fata kući sa dva paketa, deca je susreću i pitaju:
• Mamo, je l' to babo posl'o iz Nemačke?
• Ma kakav babo, da sam njega čekala ni vas ne bi' imala ... !

Majka pita sina Zemunca:
• Zašto si dobio jedinicu iz vladanja?
• Udarao sam glavom o zid.
• Nesrećniče, zašto si udarao glavom o zid?
• Kevo, šta ti je? Nije to bila moja glava!

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Dolazi čovek u Biro za zapošljavanje i
pita:
• Imate li neki posao za mene?
• Naravno!
• Kakav je to posao?
• Odličan! Imaćete svoju kancelariju, sekretaricu i svog ličnog vozača, a plata će Vam biti 2.000 eura.
• Je l' Vi to mene zajebavate?
• A ko je prvi počeo?