VICOTEKA

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Svadba bez tuče nije svadba, reče mlada i opali šamar svekrvi.

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu.
• Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste.
Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj.
• Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Nađi devojku sa mozgom, pičku ima svaka.

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali:
• Šta je, medo, što se smeješ?
Meda će:
• Ala je bio dobar onaj lijin!

Sudija se obraća čoveku koji je tužio svog komšiju:
• Vama je, znači, komšija rekao da ste majmun. Da li je to istina?
• Da, istina je.
• Pa, što ga onda tužite?

Lovac Mujo se vratio sa safarija iz Afrike i prepričava doživljaje:
• Jedne noći, čujem neki šum. Ustanem iz kreveta i vidim da mi se približava slon. Skočim, zgrabim pušku i ubijem slona, onako u pidžami ...
• Ma daj - prekide ga Haso - otkud slonu pidžama?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!