VICOTEKA

Koja je razlika između žene i švalerke?
• Švalerki možeš da se žališ na ženu, a čik probaj ženi da se žališ na švalerku!

Pričaju dve plavuše. Prva kaže:
• Doktor mi je rekao da narednih par nedelja živim samo na jabukama.
Druga kaže:
• A što ako padneš?

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Sudija:
• Pošto ste sve priznali ...
Ciga:
• Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija.
Sudija:
• Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče.
Ciga:
• Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Majka pita sina Zemunca:
• Zašto si dobio jedinicu iz vladanja?
• Udarao sam glavom o zid.
• Nesrećniče, zašto si udarao glavom o zid?
• Kevo, šta ti je? Nije to bila moja glava!

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Smiljana na prozoru, a prolazi Milisav, Smiljana mu kaže:
• Sama sam, Radašin mi otputov'o.
Milisav:
• Mogu li gore?
• Pa nisam ti ja kurva!
• Ih, k'o da bih ti ja platio!