Imamo mi muda

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

U ordinaciju kod doktora ulaze mlada zgodna devojka i naborana starica. • Skinite se - reče doktor devojci. • Oprostite - reče starica - mi smo došli radi mene. • A pa dobro. Onda isplazite jezik.

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže: • Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne. Čovek odgovari: • Oprostite, ja sam daltonista. Policajac će na to: • Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu: • Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo? Perica odgovori: • Josip Broz Tito. • Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne: • Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Ide neko društvance kroz park, pa naiđe na tipa koji obrađuje devojku u nekom grmlju. I, momci ko momci, moraju nešto da dobace, pa će tako jedan: • Majstore, ostavi nešto i za nas! A tip im odgovori: • Ne mogu, sve sam stavio.

Vozi se tip sa devojkom u BMW-­u, i kaže u jednom momentu: • Joooooojj, moram da ti kažem nešto ... • Šta, šta? • Oženjen sam i imam dete! • Uplaši me, pička ti materina, ja mislila da BMW nije tvoj, budalo jedna!

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže: • Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva! Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega: • Šta je, Cigo, ne možeš? • Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera: • Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek. Ona će na to: • A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Prelaze dva pandura preko železničke pruge, pa prvi pita drugog: • Kako, bre, stoji ova vrana na žici, a ne ubije je struja? • Nisi ti video, malopre je prošao voz i pokupio svu struju.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno. • Vi ste lekar? • Ne, ja sam obućar.