Imamo mi muda

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Sedi Mujo za stolom i pita: • Fato, šta je to: Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle? • Da nije zagonetka!? • Jest Fato, zagonetka, reci odgovor. • Odgovor. • Joj glupe žene, odgovor na pitanje? • Koje pitanje? • Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle? • A to ... Mujo na magarcu.

Veterinar zove Milorada telefonom: • Vaša Milunka je ovde sa mačkom i želi da je uspavam, slažete li se sa time? • Naravno, a mačku pustite slobodno, zna ona sama da se vrati kući!

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu: • Lalo, ti moraš u prve borbene redove! A Lala će: • Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše: • Ovo nije votka. Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše: • Jež je nije uzeo.

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita: • Šefe, jel' uš'o? Mujo ponosno ispali: • Bezbel' da je uš'o, šta pitaš? Sekretarica uzdahne: • Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

• Grudi ili butine? • Ma samo da je dobra osoba, ali ono ... da ima dobro dupe. • Ovo je mesara mladiću, hoćete li grudi ili butine?

Došla ciganka kod ginekologa, a ovaj joj reče da se skine i legne na sto. Kako je ciganka skinula gaće, tako se doktor namršti i reče: • Pa dobro, majku mu, zar nisi mogla prvo da se opereš, pre nego što si došla ovamo, pa osećaš li ti kako smrdiš? • A bre doktor, ako ti to smeta, a što se nisi zaposlio u cvećarnicu, a ne u pičkarnicu!

Crnogorac sedi zavaljen u dnevnoj sobi: • Ženo, teško mi je da te gledam kako samo radiš i mučiš se ... Ona se razneži i taman htede nešto da mu kaže, a on viknu: • Zatvori vrata od kuhinje!

U čemu je razlika između tašte i tumora? • Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...