VICOTEKA

Otišli zec i zečica u cirkus. Gledaju oni mađioničara kako izvodi trik, izvlači iz šešira jednog malog zeca, pa drugog, pa trećeg, ... Tek će na to zečica zecu:
• Nije loše, ali meni se više sviđa kako mi to radimo!

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Pita baka, unuka:
• Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući?
• Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet:
• Koliko ostajete?
Tašta odgovara:
• Dok Vam ne dosadim.
• Što tako kratko? - upita zet!

Svađaju se muž i žena:
• Ti bre sve pare trošiš na kafanu - kaže žena.
• Šta bre hoćeš, ti kupuješ maskaru od 50 evra!
• Ali ja je kupujem da ti budem lepa!
• Pa i ja pijem da mi budeš lepa!

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio:
• Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu?
Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara.
• Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika:
• Da nema ovde slučajno duhova?
A vlasnik odgovara:
• Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!