VICOTEKA

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Zaustavi policajac automobil, a u njemu Mujo, Fata i njen otac Bajro. Policajac se nagne kroz prozor i kaže:
• Čestitam! Vi ste milionti vozač koji je prošao ovom ulicom poštujući propise i zato Vas nagrađujemo sa 10.000 eur! Mujo će na to sa olakšanjem:
• Uf, dobro je, ... Ja sam već mislio da ste me zaustavili jer nemam vozačku.
Fata se uključi u razgovor pa reče policajcu:
• Ma joooj, ne slušajte Muju gospon policajac, svašta Mujo priča kad je pijan.
A Bajro se javi sa zadnjeg sedišta:
• E rekao sam vam ja, mamu vam jebem, da sa ukradenim autom nećemo daleko stići!
A onda se začu glas iz gepeka:
• Jesmo li prešli granicu?

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Sreo Mujo Hasu:
• Hej Haso, čuo sam da si se oženio?!
• Jesam, oženio sam se.
• A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti?
• Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane.
• I kako je sada?
• Sada mi se sviđa!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!