VICOTEKA

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

U kući sami muž i žena. Mužu se prijbe i navali na ženu. Žena će:
• Polako, stani, daj malo romantike, pusti tuš u kupatilu, kao da pada kiša napolju.
On to uradi i odmah navali na nju. Žena će:
• Polako, stani uključi ventilator kao da duva vetar napolju.
On to uradi i opet navali na nju. Žena će:
• Polako, stani, uključi veš mašinu kao da grmi napolju. On i to uradi, sedne i zapali cigaretu. A žena će:
• Pa hajde, šta čekaš?
• Gde da se jebemo po ovom kijametu!

Vraća se Crnogorka kući od doktora koji joj je rekao da ima još 10 sati života i kaže ona mužu:
• Hajde da vodimo ljubav cele noći.
• Ne ja, boga mi. Lako je tebi, ti sutra nećeš ustajati.

Mujo zove Fatu telefonom:
• Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Pala plavuša sa zgrade u kamion pun banana pa kaže:
• Polako, polako, momci, svi ćete doći na red!

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

• Zašto mi zakazujete kada trenutno nema nikoga?
• Gospodine, dođite za dve nedelje, kada Vam je zakazano, isto neće biti nikoga.

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!