VICOTEKA

Plavuša zove dečka na mobilni telefon. Javlja se ženski glas:
• Mobilni korisnik trenutno nije dostupan, molimo pozovite kasnije.
A plavuša će na to:
• A tebi je, kučko, dostupan!

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Trčali Crnogorac i Italijan na sto metara. Italijan pobedio. Radio Podgorica javlja:
• Veliki uspeh, drugo mesto za Crnu Goru, takmičar iz Italije na cilj stigao pretposlednji!

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

Došao Švaba u Beograd i traži Partizansku ulicu. Zaustavi nekog prolaznika i upita ga:
• Sagen Sie mir bitte, wo ist die Banditen Strasse?

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Profesor pita:
• Perice, koje je najbolje vozilo na svetu?
• Žena!
• Kako to misliš, žena?
• Evo profesore ovako:
- troši svoje gorivo i podmazuje se automatski,
- radi sa jednom svećicom i odgovara joj svaki klip,
- ima prednju i zadnju vuču,
- ne pregreva se i ne dimi u toku rada,
- ima dobre amortizere,
- vozač može da menja položaj u toku vožnje,
- sama menja ulje svakog meseca.
• Aha, dobro Perice, a reci mi da li ima i neku manu?
• Ima profesore! Brzo amortizuje vozača i smanjuje čvrstinu klipa!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Prolazi čovek kroz bolnički hodnik i ugleda kako dva doktora tuku pacijenta:
• Šta je ljudi pobogu, zašto bijete čoveka?
• Tri meseca ga lečimo od žutice, a tek danas nam je rekao da je Kinez!

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!