VICOTEKA

Smiljana na prozoru, a prolazi Milisav, Smiljana mu kaže:
• Sama sam, Radašin mi otputov'o.
Milisav:
• Mogu li gore?
• Pa nisam ti ja kurva!
• Ih, k'o da bih ti ja platio!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Dolazi mali Zemunac kući i naleti na ćaleta:
• Što su ti crvene oči?
• Duvao sam travu, tata ...
• Lažeš pičko, plakao si!

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Šta je to marihuana?
• Marihuana je trava koja može da izazove mnogo više sreće nego detelina sa četiri lista!

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita:
• Šta ti je to?
• Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to!
• Ma daj da vidim!
• Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ...
• Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Po čemu se razlikuju kurva i kurveštija?
• Ova druga je veštija.

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...