VICOTEKA

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Zašto su tange skupe?
• Niko nije lud da ti se zavlači u dupe za male pare.

Kako se Zemunac moli Bogu?
• Tebra, ako te ima, kaži mi kako da se sakrijem kao ti?!

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Sve je lakše kada si mlad. Ja sam nekada mogao da obučem L majicu jer sam bio 12 kilograma mlađi.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

Od čega se ljudi najviše goje?
• Od greote, ... greota da se baci.

Jedna baka na blagajni supermarketa na redu je da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom. Sin stalno gura majčina kolica koja već nekoliko puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene prema malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto je mali nastavio, baka se okreće njegovoj majci i kaže:
• Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara?
Mlada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara:
• Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!
U redu iza žene sa detetom stoji jedan čovek od nekih 30-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom. Kad je majka završila svoje objašnjenje vaspitanja, on otvori teglu i mirno istrese marmeladu mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, žena se okrene mladiću, a on mirno reče:
• Znate, gospođo, ja sam vaspitan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin, i - evo, vidite rezultat!
Starica se veselo okrene blagajnici i kaže:
• Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!

Ulazi Mujo u kuću i javlja se Fati:
• Ćao, Fato!
Ona pobesni:
• Samo to imaš da kažeš? Otišao si po hleb pre tri dana!
• Sranje! Hleb! Odmah se vraćam!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže ciga kumu:
• Kume bre, nemam kuću, nemam kola, nemam ženu, nemam decu, nemam pare ...
• Auuu kume, pa ti nema šta nemaš ...