VICOTEKA

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši:
• Šuška se šuška da mi je ko puška!
Sluša to Fata, pa odgovara:
• Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Pozove đavo svetog Petra i kaže mu:
• Ej, Pero, da li bi mogli moji iz pakla da odigraju fudbalsku utakmicu protiv tvojih iz raja?
Sveti Petar odgovori oduševljeno:
• Kako da ne, samo da znaš da nećete pobediti pošto su kod mene svi najbolji svetski fudbaleri.
Na to će đavo:
• Možda, Pero, ali kod mene su najbolje sudije!

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Stariji čovek u kupeu voza kaže svom saputniku:
• Kako je čudno obučena ta devojka!
• Pogrešili ste, to je moj sin!
• Vi ste mu, znači, otac?
• Ne, ja sam mu majka!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara:
• Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca.
• Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi.
• Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!