VICOTEKA

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Kako Crnogorci peru auto?
• Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška?
• Crnogorac na Petlovom brdu.

Krenula Fata u šetnju čaršijom s malim Mujicom i nakon nekog vremena naleti na jaranicu Habibu. Izljube se njih dve i izgrle, pa će Fata prekorno malom Mujici:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu!
Mujica se odmakne:
• Jok!
Fata ga povuče za uvo i prodera se:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu kad ti kažem!
Mujica i dalje odbija:
• Jok, neću!
Fata ga besno upita:
• A što nećeš?
Mujica pogleda u pod:
• Pa pokuš'o je babo jučer, pa je popio šamarčinu!

Razgovor posle seksa:
• Pa, ti reče da si nevina ...!?
• Pa, jesam ...
• A, gde je onda krv?
• Paa, ... malokrvna sam!

Kaže plavuša dečku:
• Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije!
• A gde to, draga?
• Na Tajlandu, ljubavi.

Dolazi Mujo kući kasno, legne u krevet, pa počne da se pribija uz Fatu. Fata negoduje:
• Nemoj Mujo, ne mogu večeras, boli me glava.
• Šta je vama ženama danas, k'o da ste se sve dogovorile?

Igrao sam Loto. Dobio sam isto što i mlada prve bračne noći.

Učio Mujo Hasu zavodničkom pogledu i sad izašli da testiraju. Priđe Haso Fati, pogleda je svojim zavodničkim pogledom, a ona kaže:
• Toalet je tamo levo, idi, nemoj da trpiš.

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...