Mogu da pojedem lovca

Pitali zeku koja mu je omiljena igra: • Šah – odgovori on. • Zašto šah? • To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Zove plavuša dečka: • Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ... • Hm, baš ništa nisi uspela da složiš? • Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa. • A šta je nacrtano na kutiji? • Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep. • Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe. Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj: • Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Kada malo više popijem, najintimniji odnos imam sa zidom. Dok u hodniku napipam prekidač za svetlo, milujem ga bar tri minuta.

Vozač, uz veliki napor, vozi kola po gustoj magli. U jednom trenutku oseti snažan udar u zadnji deo kola. Iz kola, koja su ga udarila, izlazi ljutit vozač i počinje da se dere na sav glas: • Jeste li Vi normalni, kako to vozite? Zašto kočite tako naglo? • Da ja prvo pitam Vas Gospodine, šta Vi tražite u mojoj garaži, da nećete možda da se i Vi parkirate?

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče: • Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100! • To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka. Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče: • Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova! • Pa da sine, to je zato što si Bosanac. Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva: • Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac? • Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin: • Zdravo, jel' ti otac kod kuće? • Nije, otiš'o je do grada. • A stariji brat Steva? • I on otiš'o sa tatom ... • Uff ... • Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji. • Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ... • Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Današnji ljudi su stvarno neverovatni! Danas sam bio u crkvi i video čoveka kako pali cigaretu od plamen sveće. Toliko sam bio šokiran da sam ispustio flašu piva.

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Wikipedia: • Ja znam sve. Google: • Ja imam sve. Internet: • Pa, svi ste na meni. Kompjuter: • Hahaha, pa vi svi zavisite od mene, a ja ni od koga. Struja: • Stvarno? Tesla: • Ko tu koga laže? Bog: • Molim? Chuck Norris: • Šta moliš?