VICOTEKA

Prolazi zeka šumom i puši cigaretu. Sretne ga krava, pa mu kaže:
• Kako te nije sramota? Tako mali, a već pušiš?!
Na to će zeka:
• Ko si ti da mi to kažeš? Pogledaj se!
Krava ga iznenađeno pita:
• Šta mi fali?
A zeka odgovori:
• Pogledaj se kolika si, a ne nosiš grudnjak!

Ljubavi, mislim da ćemo se zaista odlično slagati, ... čim shvatiš da sam ja uvek u pravu.

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava:
• Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima!
Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže:
• Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Zašto kamiondžije, čim izađu iz kabine, moraju da šutnu točak od kamiona?
• Da odlepe jaja od butina!

Postave Muju u vojsci da bude kuvar. Malo, malo, pa ga drugovi zajebavaju. Dojadilo to njemu, ali posle nekog vremena i njima, pa dođu oni pred Muju da se izmire:
• Znaš šta, Mujo, evo od danas te nećemo više zajebavati!
A, Mujo će njima:
• Vala, tako i treba. A neću ni ja vama više pišati u čorbu!

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!

Mujo Fati šalje poruku:
• Šta je to u tvojim venama što me tera tuđim ženama?
A Fata odgovori:
• Isto što i u tvojim mudima što me tera tuđim ljudima.

Zašto su tri praseta pobegla od kuće?
• Zato što su im roditelji svinje!

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.