VICOTEKA

Ulazi čovek u ordinaciju psihijatra, pa kaže da je njegov brat, koji je ostao u čekaonici, uobrazio da je irski hrt. Doktor kaže:
• Uvedite ga, da ga pregledam.
Ovaj izlazi i vraća se sa irskim hrtom na uzici.
Doktor kaže:
• Pa to i jeste irski hrt!
Čovek uzbuđeno odgovori:
• Eto vidite, i Vas je uspeo da ubedi!

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Jednog dana učiteljica je zadala da se napiše sastav koji sadrži reč: ananas. Perica je napisao:
• Moj tata je primio platu, napio se i sve potrošio, a na nas nije mislio.

Menjam taštu za kombajn.
Šifra: Zmaj za zmaja.

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika:
• Da nema ovde slučajno duhova?
A vlasnik odgovara:
• Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Šumadinac ušao u lift zajedno sa zanosnom plavušom. Ona upita:
• 'Oćeš li gore ili dole?
• Polako snajka, nismo se još ni upoznali - odgovori on.

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak:
• Kako da te prepoznam?
• Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam?
• Nosiću metar i vagu!