VICOTEKA

Šetaju vuk i zec noću šumom. Stiska se zec uz vuka i govori:
• Jao, kako je strašno u ovoj šumi, stvarno se bojim.
• A kako će tek biti meni kada se budem sam vraćao kući?!

Pita Mujo Hasu:
• Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti?
• Ne znam, bolan.
• E, reći ću ti sutra!

Žali se prijateljica prijateljici:
• Eh, šta ti je život! Nekada sam uživala u seksu kada mi se muž vrati sa službenog puta ...
• A sada?
• Sada uživam kad on ode na put.

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Pitali momka da li bi se radije oženio mladom Beograđankom ili matorom seljankom?
• Naravno, matorom seljankom - reče on.
• Zašto?
• Zato što matora seljanka ima 22 godine, a mlada Beograđanka 37.

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!

Kakva je razlika između žene i teroriste?
• Sa teroristom su pregovori mogući!

Pita plavuša oca:
• Mogu li večeras sa dečkom u bioskop, prikazuje se dobar film?
• Možeš, ali čuvaj obraz! - strogo će otac.
Kad se plavuša vratila kući u pola noći, prošaputa ocu, koji ju je čekao zabrinut:
• Navalio je na mene k'o blesav, obraz sam nekako sačuvala, a ostalo nisam mogla ...

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

Zašto se navijači Crvene zvezde zovu Delije?
• Zato što, kad otvore novine, upru prstom u tabelu i traže ... de li je, de li je ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...