Kako će tek meni biti

Šetaju vuk i zec noću šumom. Stiska se zec uz vuka i govori: • Jao, kako je strašno u ovoj šumi, stvarno se bojim. • A kako će tek biti meni kada se budem sam vraćao kući?!

Ulazi pandur u biblioteku, a bibliotekarka će: • Počela kiša, a?

U apoteci: • Dobar dan, pošto su one pilule za dan posle? • 2500 dinara. • Nisam mislila na pakovanje, treba mi samo komad ... • Pa 2500 je komad! • Ništa onda, dajte mi pelene ...

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine? • Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače: • Šta ti je, zašto plačeš? • Umrla mi majka – odgovara dečak. • Pa hoćeš da zovem sveštenika? • Ma neću, nije mi sad do seksa!

Vozi čovek auto u rikverc i udara u kontejner. Proviri ciganče iz kontejnera pa kaže: • El da zovem miliciju, el će se dogovaramo?!

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck. Su i Fu su ostali u Kini ...

Šta se dobije kada na Snežanu legne sedam patuljaka? • Seven up.

Dva Crnogorca opljačkali banku, vratli se kući i doneli novac. Kaže jedan drugom: • I, hoćemo li da brojimo ili da čekamo da na Dnevniku kažu koliko smo uzeli?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.