VICOTEKA

Prodaje Ciga brushaltere na pijaci i viče:
• Četvorke, petice, četvorke, petice, ..., navali narode, ...
Prilazi mu neka ženska i pita:
• Imate li dvojku?
• Za bubuljice, morate kod doktora - odgovori Ciga.

• Kolega, s kim ste se sudarili? - upita policajac kolegu policajca koji se, posle saobraćajke, pijan teturao pored razlupanog službenog vozila.
• Nemam pojma s kim, pobegao je, dole ... niz provaliju.

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Prodavnica mešovite robe negde u centralnoj Srbiji:
• Dobar dan. Imate li sir rokford?
• A šta je to?
• Pa znate, to je onaj malo buđav sir ...
• Aaaa, ... sir nemamo, al' imamo rokford viršle, rokford srpsku kobasicu, rokford slaninu, rokford kulen, ...

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže:
• Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć!
A Mujo reče:
• Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl!
Fata:
• Pa bio je već.
Mujo:
• I, jel se dugo zadržao?
Fata:
• Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita:
• Je li, Fato, gde su dlačice?
Fata ćuti. Opet će Haso:
• Je li, bre, Fato, gde su dlačice?!
Na to će Fata:
• Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac:
• Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom!
Na to će kum:
• Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom?
Piroćanac će:
• Pa nećeš valjda doći praznih ruku?

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.