VICOTEKA

Zemunac priča starijem bratu:
• Brate, sinoć ja pitam neku ribu da plešemo, a ona mi je rekla: "Izvini, ne plešem sa detetom"!
• I, šta si joj rek'o?
• Rek'o sam: "Izvini, nisam znao da si trudna"!

Pušite, pijte, hranite se nezdravo, ... jer glupo bi bilo da umrete samo od stresa ...

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Pita mama Pericu:
• Rekao si da si gladan kao vuk, zašto ne jedeš?
• Mama, gde si ti videla da vuk jede grašak?

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Kada dođu gosti prvo poslužiti slatko i kiselu, a posle toga šifru za WiFi i punjač za mobilni.

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.