VICOTEKA

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on:
• Kada ste poslednji put vodili ljubav?
Na to će muž:
• Ja juče.

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja?
• Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe?
• Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Šta pita plavuša kada rodi blizance?
• Ko je drugi otac?!

Kako Haso prevodi skraćenicu DNK?
• Da nije komšijino?

Imamo komšiju u ulici, kojeg svi zovemo Žuti. Kupi on zeleni auto a majka mu kaže:
• Pa kud zeleni, crni Žuti?