VICOTEKA

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita:
• Sto za jednog?
A Vučić odgovori:
• Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Došla ciganka kod ginekologa, a ovaj joj reče da se skine i legne na sto. Kako je ciganka skinula gaće, tako se doktor namršti i reče:
• Pa dobro, majku mu, zar nisi mogla prvo da se opereš, pre nego što si došla ovamo, pa osećaš li ti kako smrdiš?
• A bre doktor, ako ti to smeta, a što se nisi zaposlio u cvećarnicu, a ne u pičkarnicu!

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita:
• Lalo, jesu li ti krastavci veliki?
A Lala odgovara:
• Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita:
• Pa gde si ti do sad?
Vozač na to odgovara:
• Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Žali se Perica mami:
• Mama, svi mi kažu da imam velike noge.
• Nemaš, sine. Ajde sad idi ostavi patike u garažu, pa dođi da ručaš.

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.

Žena je otišla u Brazil na dvonedeljnu obuku na koju ju je poslala firma. Muž ju je odveo na aerodrom i poželeo srećan put. Žena je na to odgovorila:
• Hvala ljubavi, šta želiš da ti donesem kao poklon?
Muž se nasmejao i rekao je:
• Brazilku, he-he.
Žena ništa nije rekla i otišla je da se ukrca u avion. Posle dve nedelje, muž je otišao da je pokupi na aerodromu i upitao ju je:
• Kako ti je bilo na putu, srculence moje?
• Sjajno, hvala.
• A šta je s mojim poklonom?
• Kakvim poklonom?
• Pa, ... poklon koji sam ti tražio, znaš, ... Brazilku, he-he.
• Ah, to. Vidiš, učinila sam sve što sam mogla. Sad moramo da čekamo devet meseci da vidimo hoće li biti Brazilka ili ... Brazilac.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?