VICOTEKA

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

Dve babe pričaju o unucima. Jedna kaže drugoj:
• Moj je unuk skroz pošizeo. Cele noći sedi pred kompjuterom, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega.
Na to druga baba kaže:
• Moj unuk će biti lekar ili pilot.
• Otkud znaš? - pita druga baba.
• Pa kad god uđem u njegovu sobu špricevi na sve strane, a on viče baba 'ajde da letimo.

Sin uplašeno utrča u dnevnu sobu i viknu:
• Mama, mama ... tata je u spavaćoj sobi i hoće da skoči sa prozora!
Mama mu opušteno orgovori:
• Reci tati da sam mu napravila rogove, a ne krila!

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Učiteljica ispisuje na tabli sledeću rečenicu:
• On ne voli devojke.
Potom pita Pericu:
• Perice, reci mi šta je "on" u rečenici?
• Peder, učiteljice - odbrusi Perica.

• Muvao sam jednu malu pre dve - tri godine, 'ladno me otkačila! Evo gledam njene slike na Fejsbuku ... sa dečkom je ... u Dubaiju... I da vam kažem, nije se zajebala ...

Uđe Perica u pekaru i pita pekara:
• Što vam je hleb ovako tvrd i suv?
Na to će pekar Perici:
• Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen!
• Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.