VICOTEKA

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

• Mujo, zašto ba imaš perje u nosu?
• Pssst, ćuti, šmrk'o sam koku.

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Kasno noću zaustavlja policajac studenta na ulici i traži mu ličnu kartu. Ovaj odgovara:
• Nemam ličnu, može li indeks?
Policajac kaže:
• Može.
Student mu da indeks, ovaj ga gleda, prelistava, vidi silne pečate za položene ispite i kaže:
• Uh, ala si se ti naputovao ...

Na času biologije nastavnik upita Pericu:
• Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti?
• Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak:
• Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu.
Mali Đokica kaže:
• Aligator.
• Bravo Đokice, to je teška reč.
Milanče kaže:
• Predator.
• Još jedna velika reč. Odlično Milane.
Perica kaže:
• Vibrator!
Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže:
• I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede.
• Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...