VICOTEKA

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov:
• Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman.
• A šta ti je to? – pita pijanac.
• To znači da ja volim da kradem.
A na to će pijanac:
• Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar.
• A šta je to?
• To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.

Bosna. Rat je ... Izgubio se Mujo na Trebeviću i sreće vod četnika, na čelu sa vojvodom.
• Znaš li ti ko smo mi? - priupita vojvoda.
• Ako bog da ... skrivena kamera - odgovara Mujo.

Šta je zajedničko panduru i psu?
• Oboje te gledaju kao da te razumeju!

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Znaš li ti, druže moj, da je moja žena najveći ženskaroš!
• Kako to? - začuđeno ga upita drugi.
• Okrene se za svakom ženom koju ja pogledam!

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče:
• Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.