VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi:
• Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda?
• Šta?
• Pa, ja sam rođendanski poklon,  kapiraš ...

Sreo Mujo Hasu:
• Hej Haso, čuo sam da si se oženio?!
• Jesam, oženio sam se.
• A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti?
• Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane.
• I kako je sada?
• Sada mi se sviđa!

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Utrkuju se dva magarca sokakom i na pola puta jedan se razdere:
• Ko zadnji magarac!

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

• Gde ti je devojka?
• Topi slaninu.
• Klali ste svinju?
• Ma jok, sunča se!

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me!
• Gde je taj gad? - besno viknu muž.
• Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć.
• Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena.
• Onda je on ...
Ona klimnu glavom.
• Čitav dan? - opet će muž.
Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju.
• Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć?
Golubica smerno spusti glavu:
• Nisam ja zvala, nego on!

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.