Kad bih imao pušku

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će: • Pušku. • Ne, puška nikako! • Ipak, ja bih pušku ... • Rekla sam ti, Milojko, puška NE! • Ali ja bih pušku. • Poslušaj me i odaberi nešto drugo! • Ipak, ja želim pušku. • Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?! • Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Zašto sveštenici ne koriste kondome? • Zato što mali dečaci ne mogu da zatrudne.

Ako žena odluči da učini čoveka srećnim, tog jadnika više niko ne može da spasi.

Nemati vaginu ne znači imati muda.

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

Šeta konj po šumi i upadne u živi pesak. Pokušavajući da se izvuče vide gusku i reče joj: • Molim te idi po gazdu, ne mogu da se izvučem. Guska ode i vraća se sa mercedesom, pa reče konju: • Nema gazde, ali uhvati se za branik pa ću te povući. Izvuče ona konja, prošlo par dana kad i guska upade u živi pesak i poče dozivati konja: • Molim te odi po mercedes, ne mogu da se izvučem. Konj joj reče: • Nemam ja mercedes, nego, ... ja ću opkoračiti pesak, a ti se uhvati za moju kitu. Tako on izvuče gusku. I, ... šta je poenta ove basne? • Paaa, ... ako imaš kitu kao konj, ne treba ti mercedes da pokupiš gusku!

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj: • Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju. Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče: • Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!

Fata čeprka po Mujinom telefonu pa ga pita: • Ko ti je ovaj Huso limar u telefonu? Mujo odgovara: • Ma, ne znaš je ti!

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita: • Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku? Fata odbrusi: • Ma, jebe mi se! Mujo, sav srećan: • Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Staje autobus u Kragujevcu i majstor kaže putnicima: • Narode, 10 minuta pauza, da popušite cigaru, odete do toaleta, popijete kaficu ili da završite neki fakultet, pa nastavljamo dalje.