VICOTEKA

Negde na moru prilazi čovek spasiocu:
• Izvinite, ima li ovde morskih zvezda, rakova, ježeva?
• Ne bojte se, slobodno uđite u vodu, nema ničega. Sve je to pojeo morski pas.

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli našli su se nekom greškom u istom kupeu spavaćih kola u vozu. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem. Negde oko jedan sat noću on se nagne i šapne ženi:
• Gospođo, izvinite ako vas budim, da li biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je hladno.
• Imam bolju ideju, odgovara ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani.
• Ohoho, fantastična ideja, odličan način da se oboje ugrejemo ...
• Odlično, - kaže ona - Pomeri dupe i uzmi sam svoje jebeno ćebe!

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

Kaže Perica Jovici:
• Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para.
• Tako dobro sviraš?
• Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Treba se kupati pre svakog spavanja, jer nikad ne znate šta ćete sanjati.

Ulazi zgodna napirlitana plavuša u poslastičarnicu i pita prodavačicu:
• Imate li nešto što nije masno i slatko?
• Imamo ...
• Šta?
• Salvete!

Šta je Zmaj?
• Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita:
• Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje!
• To me je muž sredio!
• Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu?
• To sam i ja mislila ...

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita:
• Šta je majstore, opet si nešto zabrljao?
Majstor mu odbrusi:
• Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.