Pola sata do zatvaranja radnje

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao. • O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac. • Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Šofer, kada ga ostavi žena, samo ubaci u drugu i nastavi dalje.

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima: • Gde ste lavovi!? Pitaju ga oni: • Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove? • Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Kako se zove sida na ruskom? • Buljševizam.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Nova Hipokratova zakletva: • Kunem se da ću pomoći svakom pacijentu, bez obzira koji mi Whisky nosi.

Razgovaraju dve gluve babe: • Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak? • Ma jok, bre, danas je četvrtak. • A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Razgovaraju Mujo, Haso i Suljo: • Haso, udvaraš se, za vrijeme romantične večere, jednoj mladoj djevojci iz dobre porodice, koja je vrlo lijepo vaspitana. Odjednom, moraš otići do toaleta. Šta bi joj rek'o? • Sačekaj me sekundu, idem pišati. • To bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane. Suljo, šta bi ti rek'o? • Oprosti, moram otići do toaleta, odmah se vraćam. • Ovo je već bolje - reče Mujo. • A šta bi joj ti, bolan Mujo, rek'o? - upita Haso. • Ja bi rek'o: Izvinjavam se što se moram udaljiti na trenutak, draga moja, idem pružiti ruku jednom bliskom prijatelju, s kojim ću te, nadam se, imati prilike upoznati nakon večere.

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi: • Oče, grešio sam. • Pa šta si uradio? • Oženio sam se! • Ali to nije greh. • Nema veze, oče, ja se ipak kajem.