VICOTEKA

Ulazi Mujo u američki caffe bar i pravi se da zna engleski. Dođe konobarici i dere se:
• Giv mi van kafurina vit varenika, giv meni, giv njemu, overder i deder naplati!

Naučnici su rešili da naprave jedan socijalni eksperiment. Izabrali su dva pusta ostrva. Na jednom ostrvu su naselili 25 muškaraca i jednu ženu, a na drugom 25 žena i jednog muškarca. Posle tri meseca rešili su da vide rezultate. Prvo su otišli na ostrvo sa 25 muškaraca i jednom ženom. Ostrvo je bilo sređeno, prelepe brvnare, putevi, kanalizacija, vodovod. U centru sela tron, a na njemu sedi žena i viče:
• Milenkooo! Dolazi ovamo! Kojim peskom posipaš tu stazu?
• Žutim!
• A, šta sam ja rekla?
• Crvenim ...
• Tako je Milenko! Crvenim! Ček da vidim, koji si na spisku ... peti ... eee, sad ćeš da budeš dvadeset i peti, za kaznu! Ajd' sad nazad na posao!
Naučnici su seli u čamce i krenuli ka ostrvu na kojem je 25 žena i jedan muškarac ... Ostrvo je bilo u totalnom haosu! Blato i prljavština, napola srušene kuće, na sred sela palma, na njoj muškarac, a pod palmom žene stoje i viču:
• Vasoooo! Silazi! Prošlo je pet minuta!

Dobar čovek voli svačiju ženu, a loš ne voli ni svoju.

Mujo dobio nove komšije, migrante sa Bliskog istoka, i vidi jednog od njih kako trese tepih, pa mu dobaci:
• Šta je Ahmed, neće da upali?

• Ajmo kod mene kući.
• Ne mogu, imam dečka.
• Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Devojka ostavlja verenika:
• Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten!
• A gde je kutijica?

Zaustavi pandur Audi quatro, zatraži dokumenta, pa u čudu poče da zagviruje u unutrašnjost auta:
• Momcii, kolko vas ima unutra?
• Pet.
• E momcii, neće moći. Ovo je Audi quatro, znači četiri, pa po tome samo četvorica mogu biti unutra.
• Pa kako, vidite da je registrovan za pet.
• Nemojte vi tu meni, kao da ja ne znam strane jezike.
• Pa pitajte kolegu, on će vam reći.
• A, nemojte vi njega, on se još svađa sa onom dvojicom iz Fiata Uno.

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj:
• Hajde, požuri malo!
Ova joj odgovori:
• Ne mogu, žuljaju me orasi!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.