Giv mi van kafurina

Ulazi Mujo u američki caffe bar i pravi se da zna engleski. Dođe konobarici i dere se: • Giv mi van kafurina vit varenika, giv meni, giv njemu, overder i deder naplati!

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi. • Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku. • A kako to? – upita pop. • Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao. Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže: • Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca: • Gde si, šta radiš? • Trenutno radim kao poštar. • A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar? • Dok ne stignu prve penzije.

Učiteljica: • Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli? Perica: • Ja pare .. Učiteljica: • E pa ja bi mozak ... Perica: • Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Vraća se Živana kući sva zajapurena i sa vrata kaže Peri: • Pero moj, danas mi jedan na pijaci reče da sam kurva! Pera joj odgovori: • Pa, što ideš tamo gde te svi znaju?

Fata se tužno obrati Muji: • Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa! • Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.

Kada muškarac izgubi devedeset procenata svoje inteligencije? • Kad mu umre žena. A kad izgubi ostalih deset procenata? • Kad mu umre pas.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ... Mehanicar kaže: • Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju. Na to će elektirčar: • Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem. A informatičar sve to posmatra i kaže: • Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?