VICOTEKA

Pita Milojko Milutina:
• Zašto ti sediš pored prozora dok tvoja Stanojka peva?!
• Da ne pomisle ljudi kako je tučem!

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže:
• Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu.
Otac mu odgovara:
• Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Kuca babi na vrata raznosač pica. Baba pita:
• Ko je?
• Raznosač pica.
• Uđi i raznesi!

Pita jedna plavuša drugu:
• Čime se ti baviš?
A druga odgovara:
• Režijom.
Na to će prva:
• Je li to ono: struja, voda, ... ?

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona:
• Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru.
Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata:
• A, pa kolega je već stigao ...

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Došao pacijent kod doktorke i žali se:
• Doktorko evo već dva meseca meni stoji ukrućen, sramota me u radnji, u busu, na ulici, ... šta mi možete dati?
• Za početak, stan i hranu!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!