Signal za WiFi u granicama peska

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu: • Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu? Vaspitačica mirno odgovara: • Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Doktor pita svoju pacijentkinju: • Imate li u svojoj porodici neki slučaj duševne bolesti? • Da, imamo, muž umišlja da je glavni u kući.

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara: • Bolan, šta je to? Konobar mu kaže: • Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje. • Pristajem, šta treba? • Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje! Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru: • Daj onu litru ovamo, nek ide sve ... Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara: • Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

Razgovaraju dve plavuše, pa prva kaže: • Eee, da sam slušala šta mi je majka govorila .... • Pa, šta ti je majka govorila? • Pa, kažem ti, ... nisam slušala!

Kaže mala Ciganka ocu: • Tato, Džafer me juri svaki dan, hoće da me kresne! • Pa Sanela, razumi ga, lepa si, privlačna, ..., imaš već 11 godina, ..., a i brat ti je, ...

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita: • O`š povesti i mene? • Mani me se, neću! • Ta, povezi me, makar u šaragama ... • Luda ženo, neću. I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče: • A lepo me molila da je povedem!

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli: • Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ... Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži? • Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru. Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još: • Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge. Časna sestra odgovori: • Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka: • Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš? • Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ... Tada će majka: • Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog. Na to će ćerka: • Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!